Alexanders Homepage
ZADU@BINA CARSKE LOZE NEMAWI]A
         
   
           Manastir Hilandar 
 
   
           Paznja!!! 
        Cirilicno pismo: 
          Options pa Document Encoding 
           i ondaCyrillic(KO18-R)
  
  Jo{ samo 19 meseci nas deli do 800 leta od kako je Sava Nemawi}, sa svojiom starim ocem Stefanom Nemaqom, podigao jedinstveni manastir u Mileji, Na Svetoj Gori, onom tre}em kraku Halkidika, na nekada{woj vizantijskoj i sada{woj gr~koj teritoriji.

Ovo udaqeno i izdvojeno, ali podjednako prisno mesto, okru`eno je danas ~empresima,maslinama i morskim brodovima - kao izabrano da bi se u wemu svila i zbila najdubqa i{ku{ewa bogobojaznog qudskog duha i otud upravqala, katkad samotna,katkad op{te`iteqna, molitva.I to bez ijednog dana prekida skoro evo ve} punih osam vekova!

O Istoriji i zna~aju manastira Hilandar kao zadu`bine carske loze Nemawi}a, spomenika riznice i neprocewivog `ari{ta duhovne kulture srpskog naroda i uop{te jednog od sredi{ta pravoslavqa, postoji ve} ~itava biblioteka raznovrsnih zapisa i dokumenata. Ali i pokraj svih kwiga, studija, putopisa, monografija i poveqa, wegova potpuna istorija nikad do kraja ne}e mo}i da bude ispri~ana. I uvek }e biti onoh koji }e iznova poku{avati da je ispripovedaju.Mo`da bi stoga vaqalo o Hilandaru ~uti pone{to od qudi koji su jednom davno do{li ovde da mu se zavetuju mona{kom slu`bom i da ga nikad vi{e ne napuste. Dok razgovaramo sa starim monahom o misiji i poslawu smog manastira, ali i o tome {ta to wih, monahe, toliko ~vrsto vezuje za Hilandar, tihi starac smireno pomi~e kuglice na svojoj brojanici. Na tamnosme|oj astalskoj tabli pred wime su samo ~e{aq i okrajak suvog hleba. "E pa, evo, vidite ", odgovara svojim narodskim ali nekako strasno uverenim glasom, "kao putem, smatramo, svetog Save da se ide. Vidite on je sebe posvetio radu i Bogu i `eleo je da se skloni malo od svega toga da bi se duhovno vi{e posvetio i u{ao u pravi zna~aj, na primer, pravoslavne vere.Grci su bogatiji u tome bili oduvek. A po{to je sveti Sava imao, {to se ka`e dedu, vizantijskog imperatora (jer majka je bila Grkiwa), on je mo`da vi{e puta odlazio tamo i wemu se to svidelo. I on je gledao da se obogati duhovno, da {to vi{e pomogne narod, a mi smo, opet, `eleli to da idemo putem svetog Save pa }emo na}i sve {to je ostavio, ono {to je najplemenitije i najboqe pa }emo najlak{e do toga do}i, tog duhovnog bogatstva. Drugog na{eg sagovornika monaha Hilandarca pitamo {ta ga je dovelo upravo u Hilandar. " Sam Hilandar ", odgovara on bez premi{qawa. " O Svetoj Gori i Hilandaru znao sam ne{to jo{ iz {kole, ali ta me bleda slika nije mogla da privu~e. Jednog dana mi bi preporu~eno jedno predavawe sa projekcijama o Svetoj Gori. Slu{ao sam tog predava~a, svetogorskog hodo~asnika, netremice, i slede}i dijapozitive bio sam pun i{~ekivawa da do|e na{ Hilandar na red. Kada se on kao posledwi od dvadeset manastira na severozapadnoj strani Atoskog poluostrva pojavio, to je bila zaista dotle za mene nevi|ena slika. [irokougaonim objektivom, pod svodom tre}e manastirske kapije, uhva}eno je bilo dvori{te sa krasnom Milutinovom crkvom, jedinstveno visokim i sarv{eno oblikovanim ~empresom pred wom i Savinom kulom s leve strane, a odasvud unaokolo konaci.U tom trenutku i ja sam zajedno sa ostalima u sali jednom uzdahom ili uzvikom dao odu{ku svome uzbu|ewu. Ali se ta- da desilo ne{to za mene neo~ekivano. Celim bi}em osetio sam da me Hilandar zove,da se on te ve~eri samo zbog toga pojavio da me vidi i da to ka`e..."
Hilandarski pirg Hrusija iz ranog 14 veka.
Naziva se jo{ Sv. Vasilije na moru ili Stari manastir.

U vreme svetog Save, krajem 12 i po~etkom 13 veka, u Hilandaru je `ivelo 90 monaha. Prilivom ruskih i drugih slovenskih monaha de{avalo se da hilandarsko bratstvo broji i po 1500. Upravo se obnavqa tzv. "ruska mala ", posle ~ega }e se ove sredwovekovne palate srasle u prsten, u jedinstveno gnezdo duhovnosti i asketizma,sa~uvati gotovo u prvobitnom obliku.U manastiru,me|utim trenutno nema vi{e od dvadesetak monaha. Ali jedan od dva tipika koja je napisao sv. Sava,onaj Hilandarski (drugi je Karejski,i jo{ je stro`iji) kazuje izme|u ostalog: "Boqe da bude samo jedan koji ~ini voqu Gospodwu, nego mno`ina bezakonika.

Pri~a o manastiru Hilandaru mo`e se nastaviti o ~udesnom dejstvu hilandarske Bogorodice Trojeru~ice, o tako|e ~udesnoj lozi sv Simeuna za koju se veruje da poma`e pri obnavqawu poroda, o freskama i ikonama koje se ubrajaju me|u najlep{e u vizantijskoj umetnosti,o zavesi koju je podarila monahiwa Jefimija, o sud- bini "Miroslavqevog Jevan|eqa ", o najve}im srpskim kwi`evnicima sredweg veka, koji su nakon prvog me|u wima - sv. Save, `iveli i pisali upravo u Hilandaru kao svojevrsnoj tvr|avi duha (Domentijan u 13 veku, Teodosije na razme|u 13 i 14 veka, zatim Danilo, Isaia i mnogi drugi). Pri~a za sebe je i ogroman topuz, obe{en tamo s desne strane od ulaza, topuz {to simbolizuje tradicionalnu spremnost ovog uzveritog manastira-grada da se odupre svakom mogu}em neprijatequ.

"Postoji jedno mesto na kome Srbi nisu nikad prolili ni kap krvi, ni pojeli komad mesa " , ... "To se mesto zove Hilandar, na Svetoj Gori Atonskoj, rodno mesto na{e umetnosti i pis- menosti, najdowi kamen na{eg duhovnog pos- tojawa. Kada bismo se spustili na dno sebe stigli bi smo u Hi- landar. Koju god `ilu da odignemo i kre- nemo za wom, odvela bi nas do Hilandara. U Hilandaru }emo zate}i na okupu sve one koje smo izgubili, tu }emo prona}i i sebe i svoj sopstneni mozak. 

" Narodi koji imaju takvo mesto znaju ko su i odakle su i ne mogu se izgubiti, a {to god se sa wima zbiva iz te semenke mogu se obnoviti ". 

 		"... Hilandar je stariji od na{ih razdora i niko nije bio toliko osion da pola`e pra- vo da bude samo wegov. Hilandar je tamo gde nema strana.Tako je ostao izvan na{ih zemaqskih raspri, razme|ica i me|usobi- ca. Mo`da i zato {to je ozidan izvan na- {e otaybine, Hilandar je ostao i nerazoriv temeq i zenit duhovnosti i `ivi izvor ~iji nas ogaw obasjava... " 
Matija Be}kovi}
(Iz re~i na otvarawu izlo`be fotografija Hranislava Mirkovi}a "Ikone manastira Hilandara " u Narodnoj biblioteci Srbije i Galeriji SANU,1989. godine).
 

Pri~a, ma kakva da je, vu~e svoje korene iz "cvetnog " sredweg veka, ~ija jesen i zima, evo jo{ i daw dawu traju uprkos pokojem yipu, traktoru, kasetofonu ili najezdi ( dodu{e od gr~kih vlasti poprili~no obuzdavanoj) turista, nadahwuju}i svakog svojom jedinstvenom drevno{}u i lepotom koja je "~udo nevi|eno ", kako je opisuje ~uveni Milo{ Obili} u narodnoj epskoj pesmi. Hilandar je uistinu pravi Vilandar, kako }e ga nazvati ovaj junak.

O ktitore wegove carske otimali su se i neki drugi manastiri svetogorski, ali Rastko i Nemawa umesto vazda da potkupquju tu|e manastirske dvorove zamisli{e da na ru{evinama jednog starog sagrade novi,uz to " samostalan, svojevrstan i samoupravan ". U tome im je izda{no pomagao i car Aleksije Komin 3 An|eo ( ~ija je }erka bila udata za Nemawinog sina velikog `upana Stefana, docnije kraqa Prvoven~anog) izdav{i 1198. godine hrisovuqu i ustupaju}i Hilandar " da bude Srbima na poklon ve~ni ". Mnoge su od tada srpske ( i ne samo srpske) krunisane i velmo{ke glave potpomagale, novcem i imawima darivale, kao i svojim autoritetom i vojskom {titile Hilandar. Tako su manastirski zidovi ne samo opstajali nego su rasle i nove kule i ~ardaci, a crkva dobijala u sjaju i dostojanstvu.

U 14 veku (1303) kraq Milutin je obnovio nekada{wi Rastkov i Nemawin hram, pro{irio ga, `ivopisao i na~inio mu znameniti kameni pod kakav ne postoji nigde vi`e na Svetoj Gori. Crkva Sv. Vavedewa ({to je i slava Manastirska) gra|ena je u obliku "tri {koqke " (trikonhosa), a kao neposredni uzor poslu`ile su joj Saborna crkva manastira Vatoped ( jedna je od najstarijih) i crkva manastira Sv. Pantelejmon. Uz wu, kraq Milutin podigao je jo{ nekoliko drugih crkava, zgrada i pirgova (odbrambenih kula).

Car Du{an, koji je Hilandar uzdigao na najvi{i stupaw u ~itavoj wegovoj sredwovekovnoj istoriji,posetio je 1347. godine manastir zajedno sa caricom Jelenom, sklawaju}i se od kuge {to je tada harala u Srbiji. Od tada `ivi podatak i, naravno, legenda, kako je, eto, i jedna `ena ipak posetila iskqu~ivo mu{ku "mona{ku republiku ".Hilandar su,kao {to rekosmo oddr`avali i pomagali i svi ostali srpski vladari od Hrebqanovi}a, Mrwav~evi}a, Lazarevi}a i Brankovi}a sve do Obrenovi}a i Kara|or|evi}a.

Pitamo na{eg sagovornika monaha Hilandarca o ekonomiji i izvorima manastirskih prihoda danas. Glavni izvor prihoda predstavqaju {ume. Sveta Gora ima jedan svoj gorski blagoslov. Kod nas raste neki divqi crveni kesten tako gusto da je celo poluostrvo wime pokriveno. Bilo bi znimqivo ~uti ne{to vi{e koliko je uop{te imawe manastira Hilandar. "Po posledwim merewima u ciqu izdavawa topografske karte, izra~unate su pribli`no ta~ne povr{ine manastirskih prostora na Svetoj Gori, i na{lo se da Hilandar poseduje najve}i prostor od 8000 hektara. Ta povr{ina doti~e oba mora sa oko 30 km. morske obale. U blizini Svete Gore na putu za Solun, nalazi se manastirsko imawe pod {umom, Kakovo, 1500 hektara veliko, kao i 50 hektara ziratne zemqe sa masliwakom, sistematskim ba{tovanstvom,`itnim poqima i livadama, sve pod napolicom. Ina~e, u Kakovu je lepa mala crkvica posve}ena "@ivonosnom isto~niku ", `ivopisan od dva na{a vrsna umetnika ( Dragomira Todorovi}a i Dragomira Ja{ovi}a) ”.

 Tropar glas 4.

Kao svetozarna zvezda iz Srbije na Aton ~udesno do|e sve~asna ikona Tvoja Trojeru~ica. Wu obiteq Hilendarska pobo`no primiv{i kao Bo`anstveni dar svi{e.Tebi slavi Vladi~icu i umolno uzvikuje:ne udaqi milost svoju od nas nego budi sa nama u vekove.

 
   
         Name}e se jednostavno pitawe: ^iji je, zbiqa, Hilandar? "Kad na{ ~ovek ~uje da Hilandar nije srpski, on pretrpi unutra{wi stres, prosto ne mo`e da shvati. Ne vidi razlog tome, da ne{to {to je postojalo 800 godina kao srpsko, odjednom sada to ne bude, ne, naravno, u dr`avopravnom, nego u izvornoduhovnom smislu. To da Hilandar nije srpski, ~udno je svakom obi~nom Grku u narodu, ali na `alost, ne i gr~koj administraciji. ^ak i ona nije tu jednomislena. Nama, recimo, nedavno pi{e Ministarstvo poqoprivrede zvani~an akt gde nas oslovqava "srpskim manastirom " dok drugi ne}e ni da ~uju taj pridev "srpski " u vezi s nama. Ipak, Hilandar je bio i ostao srpski manastir, je je u osniva~koj poveqi Aleksija 3 Komnnina i u Tripiku sv. Save, wegovog osniva~a, ozna~en kao srpski, {to potvr|uje i ~lan 188. Ustava Svete Gore. Kako se on nalazi van na{e zemqe, na gr~koj ( iako samoupravnoj) teritoriji, to se on sa materijalne strane: zgrade, starine i zemqi{ni posed, ne mo`e da smatra srpskom svojinom ( I ako je Srbija u razna vremena i u raznim vidovima unela na prostor Svete Gore kao pomo} Hilandaru i drugim manastirima na woj, daleko vi{e materijalnih vrednosti nego {to je dana{wa hilandarska)- ali je Hilandar u svakom slu~aju srpski po kulturnoj ba{tini, kao ~uvar istorijske tradicije..."

Stari monah odvodi nas u Milutinovu crkvu i pokazuje neizgorele ostatke vekova - }ivoti}e, zlatne i srebrne sa svetim mo{tima sv. proroka Ilije, sv. Jovana Krstiteqa, sv. Grigorija Bogoslova, sv. Simeona Stolpnika, sv. Varvare, ne propu{taju}i da naglasi kako se u Hilandaru ~uva i deli} ~asnog krsta.Docnije, gostinskom delu hodnika na severnoj manastirskoj strani,nastavqamo razgovor o ~uvenom pitawu, koja ne}e mimoi}i ni najbezazleniji opisiva~ prilika u Hilandaru danas, pitawu o minimalnom broju monaha i pre- lasku manastira u ”tu|e ruke ” kada ovaj broj padne ispod dozvoqenog. ” S brojem od svega 20 monaha, me|u kojima je polovina onih starih, Hilandar odista ide u susret jednoj takvoj opasnosti.Ako nebi prispeli mla- |i, a bratstvo izumrlo, Hilandar bi definitivno pre{ao u gr~ke ruke za uvek. Govori se o broju od sedam. Ja ne bi mogao da ka`em od kad i odakle poti~e taj podatak. No, kad bi manastir spao na dva ili tri monaha, {to zna~i da ne bi mogao uop{te da fukcioni{e, onda bi sasvim sigurno za nas bio izgubqen. Me- |utim, sa sedam,{est ili pet monaha jo{ bi se pitali, jer ipak nije jednostavno uzeti na{ manastir - Ma- nastir koji se vodi kao jedan od pet velikih, koji ima vrhovnu upravu na Svetoj Gori i koji je toliko poznat u gr~kom narodu da je u{ao u svest wegovu kao srpski... ” Pitamo starog oca kakva ose}awa pobu|uju u wemu trenuci kad se, recimo, neki sabrat ili pripravnik (isku{enik) ocepquje i napu{ta manastir, jer je u we- mu preovladalo ” ose}awe sveta ”. Pa, kako da ka`em, kao i roditeqima kad im sin umre. Ili oboli jako,il' ne}e savet, ne}e pomo}, ne}e ni{ta.[ta mo`e{ da radi{ ? Samo mora{ da nosi{ bol u du{i.Ne mo`e{ isprati sa ” Neka je blagosloveno ”, nego ” Tvojom voqom tra`i{ da ide{... na{ savet nije uspeo, neka Bog da ipak bude dobro. ”

Isus Hristos Pantokratorm sa ikonostasa iz stare crkve, oko 1260.godine. Rad umetnika koji je izveo i ikonu Bogorodice Odigitrije iz starog vremena. Jedan od najlep{ih likova Hrista u poznoj vizantijskoj umetnosti. Anatomski savr{enom crte`u odgovara nagla{ena voluminoznost i izvanredno bogatstvo boja , na granici zasi}enosti.

Odlazimo stotinak metara izvan manastira, tamo gde je neveliko mona{ko grobqe. Nazire se, eno i sve`a humka nedavno upokojenog starca sabrata,ko zna kog po redu ve} monaha hilendarskog. Kroz tri godine i we- gova lobawa izroni}e iz zemqe na svetlost dana i zauze}e mesto me|u ostalima na jednoj polici kosturni- ce gde se poput ~udovi{nih brojanica osam najpitomije odvekovanih vekova ni`u sve same ~edne, bele loba- we izglodane mesom, krvqu, vodom i svim treperewima svojim za ” ~istim, slobodnim i ponesenim uzletom duha ”. A da je barem jedna od wih `uta,bio bi to ve} dovoqan znak da se gre{no zivelo i da se molitva ni- je primila. ” Kad ko u|e u na{u manastirsku kosturnicu ”,zapisa}e jedan od na{ih sagovornika, ” taj ima ose- }aj da mu se iz onih prazina svake lobawe tiho dovikuje - ostani malo kod nas, da ti pri~amo na{u tajnu - koju ako ne shvati{ i wom ne `ivi{, ti ne}e{ ni umreti, jer si ve} - mrtav ”.

Tako, uska staza vra}a nas opet pod sna`no, `ivo krilo na{eg manastira sa kazaqkama zelenih kiparisa u ve~nost - u svetlost znanih nam o~iju i molitvi koje ne prestaju.

Iz kwige Svetislava Basara

" Na Gralovom tragu "

PRETI LI VATIKAN OPSTANKU SVETE GORE

U hiqadugodi{woj istoriji Sveta Gora nikad nije bila u ve}oj opasnosti nego {to je sada. Posebno su ugro`eni manastiri ~ija su bratstva slovenskog i rumunskog porekla. O wima, na `alost,¨vi{e misle oni koji ne `ele wihov opstanak, nego oni koji su ne samo du`ni da ~uvaju stare vrednosti ve} i da stvaraju nove.

Naime, za razliku od Vatikana, Sveta Gora ima samo duhovnu, a ne i teritorijalnu samostalnost. Ona je deo gr~ke dr`ave,manastiri u woj su GR^KI, a podvi`nici dobijaju dr`avqanstvo Gr~ke uz sve prepreke koje se pri tom javqaju. Stoga i najve}u odgovornost za wihovu sudbinu snose gr~ke vlasti,{to ne umawuje odgovovornost ostalih zemaqa kojima je Svets Gors duhovno ogwi{te. Posebno kada je re~ o odbrani Atosa od agresije navodnog preduzetni{tva, koje pod firmom Giovani Veco (Jovan Veko, carigradski patrijarh iz 12 veka, pristalica unije sa Rimom) namerava da uni{ti Svetu Goru sa obja{wewem da treba da nestane ” pos- ledwa tvr|ava mra~wa{tva i reakcije u savremenoj Evropi ”, Ono {to nisu mogli ni kuga, ni ratovi, ni os- vaja~i, namerava ” \V ”, kako pi{e u biltenu svetogorskih monaha, slede}im planom:

” ... (3) Zakonom }e se Atos proglasiti za arheolo{ko mesto,a svi manastiri }e se pretvoriti u muzeje, sem onih koji }e biti hoteli.U svakom manastiru - muzeju osta}e veoma malo monaha odgovaraju}eg obrazovawa koji }e raditi kao ~uvari, vodi~i i kustosi arhiva i dragocenosti...”

” ...(4) Izgradi}e se {to pre magistralni putevi za automobile i autobuse a na nekim mestima i uspiwa~e,restorani, barovi, diskoteke, ~ak i ”Kazino ” da bi boravak posetilaca-turista i nau~nika bio {to prijatni- ji. Predvi|a se da mnoge zemqe naprave stalne nau~ne ustanove-{kole za vizantijske studije...”

”...(6) Trba da se dozvoli izgradwa malih manastira i crkava i da se uvedu i druge dogme i verske misije koje }e doprineti ja~awu me|usobnih odnosa i ideji ekumenizma...”

”...(7) Glavna prepreka ostaju manastiri drugih pravoslavnih dr`ava koji }e se svakako suprostaviti svim ovim planovima, a to }e biti pol oko kojeg }e se sakupiti ceo gr~ki kler koji se ne sla`e sa ovim planovima, a mnogi od wih su fanati~ne pristalice Julijanskog kalendar, kao {to su Srbi, Rusi i Bugari i dok oni na Atosu, realizacija na{ih kona~nih ciqeva bi}e te{ka...”

Povoqna Okolnast je {to u zvani~noj Crkvi Gr~ke, kao i u Ministarstvu spoqnih poslova,kulture i obrazo- vawa postoje qudi koji pokazuju potpuno razumevawe i uo~avaju korist koji }e zemqa imati od ovog proje- kta i neicrpnog izvora turisti~kih deviza. Pravoslavni Patrijarh u Istmbulu,a i mnogi gr~ki mitropoli- ti su na na{oj strani. Delovawe i reakcija tih stranih manastira na Atosu treba da se {to pre elimini{e. Kako smo ve} obave{teni, moskovska Crkva ve} sprema ~itav plan protivakcija na{im planovima.Sav kler Svete Gore zbog zajedni~kog crkvenog, Julijanskog kalendara uzima u odbranu Ruse,Srbe,Bugare i druge pri- stalice mra~wa{tva, pa ih, ako treba i silom, moramo {to pre udaqiti sa Atosa do kraja 1992. godine...” ”... [to se ti~e direktnog povezivawa Atosa, koje predla`e Sveta stolica, sa ostalim zemqama ve} ujedinene Evrope,smatramo da je najpovoqnije,a bilo bi i po`eqno pro{irewe na ostrava Krit,Tira i Naksos (Bele{ka:Predlo`ena linija je Marseq-Napuq-Palermo-KRF-PIREJ-MIKONOS-Efes-Atos i obrnuto). Ve} smo dobili i predlog zainteresovanih li~nosti iz Italije, Francuske, Izraela i drugih zemaqa. Po- stoje}e te{ko}e sa gr~ke strane (zabrana prevoza putnika i robe izme|u gr~kih luka) nesta}e posle 1992. godine... ”

”...(9) Velika opasnost da se Sveta Gora -Atos pretvori u bazu odskoka (TRAMPLIN) proklete jeresi Pravo- slavqa prema Africi i Isto~nom Mediteranu treba da se izbegne po svaku cenu. Zbog ovog treba zajedni~- kim akcijama u svim pravcima da poku{amo da izaovemo unutra{we anomalije i nemire u Gr~koj, Jugosla- viji i Rusiji koji bi imali za ciq wihovo parcelisawe. Dugogodi{wi poku{aji usmereni u tom pravcu nisu urodili o~ekivanim plodom ( O~igledno je da je dokument dru{tva ”\ovani Veko ” bio pisan pre najnovijih zbivawa u pravoslavnim zemqama; upozorewe svetogorskih monaha tim pre treba uzeti krajwe ozbiqno, jer pometwa koja vlada u Rusiji, Rumuniji, Bugarskoj,donekle i u Gr~koj, a docnije i u Jugoslavij (Prim.A.P.) nedvosmisleno ukazuje da su subverzivne sile krenule u sna`nu ofanzivu,pojavquju}i se ponovo kao Vatikan- sko-islamska koalicija,koalicija koja je oduvek pretendovala da svim sredstvima: novcem,prozelitizmom, nasiqem, korupcijom i crnom magijom zagospodari Vizantijom. (Prim.S.B.) Ako hrmeti~ki ne zatvorimo opasne pukotine u brani sa severa, {tete }e za nas biti nesagledive...”

” ...(12) Sa `alo{}u prime}ujemo da neke novinske agencije prijateqskih zemaqa ne po{tuju dogovoreno i prenose povoqne vesti za Rusku Crkvu, koju kontroli{e partija, kao i za ssve ono {to se doga|a u Gr~koj i j Jugoslaviji na verskom nivou.Isti~emo ponovo da ni zbog ~ega ne treba da se prenose vesti koje se ti~u ”~uda” koja se navodno doga|aju u tim zemqama, jer one ugro`avaju autoritet Svete Stolice i velike borbe koju ona ~ini. Imamo na raspolagawu listu novunara vernih ideji Ekumenizma... ”

”...(13) Na{a nadle`na komisija objavila je zavr`ne razgovore o saradwi sa centrima BAHAJ i TARA u Kali- forniji sa tamo{wim vernicima, na{om bra}om ” RODOSTAVROSIMA ”. Donet program se daje na realiza- ciju u obe hemisfere pod nadzorom {vajcarskog koordinacionog odbora... ”

”...(14) Iz Gr~ke, naro~ito sa ostrva SIROS ( ne postoji u gr~kom arhipelagu, prim.S.B.) primamo stalno stra{ne `albe tamo{wih vernika Svetoj stolici ~iji je `ivot postao nepodno{qiv zbog progona od strane jeretni~kog pravoslavnog klera. Naravno, mi sa na{e strane ~inimo sve {to je mogu}e da prestane ovo o~i- gledno kr{ewe qudskih prava u Evropi 20 veka i u Evropskoj zajednici. Sigurno je da }emo do 1992. godi- ne naterati snage mra~wa{tva da se povuku... ”

Ovde nije potreban nikakav komentar. Onome koji bude ~itao ove redove ne}e biti te{ko da pove`e sve ~iwenice i doga|aje koji su se desili u zadwih 8 do 10 godina i da donese svoj li~ni zakqu~ak. Mora se tako|e,zapitati ? Da li se ovo proro~anstvo koje su proricali svetogorski monasi,pre mnogo godina stvarno obistinilo, a sve govori da jeste. I da li se to radi u interesu ” novog svetskog poretka ” to znaju Srbi koji `ive i rade u tim takozvanim ” demokratskim ” zemqama. Ima la se " diktatura proletarijata " a sada izgleda da imao "diktaturu zapadne demokratije " To {to je hteo Hitler ratom, to wegovi naslednici kupuju novcem. Email: Alexander.Polic@mailbox.swipnet.se